Pandorina kutija

Kažu da je radoznalost ubila mačku, a Čupka se tako zainteresirala za Pandorine kutije... Nadam se da će njena znatiželja ipak biti manja od Pandorine.

Titani i bogovi

U davna vremena, dok su ljudi i bogovi bili bliski, kako nam to govore grčke legende, i dok su se voleli, mrzeli i svetili jedni drugima, jedan od titana, Prometej, ne samo da je ljude uputio u mnogobrojne tajne i naučio ih raznim veštinama, nego je pored toga od bogova ukrao vatru i poklonio je ljudima.

Da li je tim činom oduzeo komadić moći bogovima ili je ljude učinio sigurnijim i manje spremnim da ispunjavaju božanske hirove, tek Prometejev poduhvat je toliko rasrdio vrhovnog boga Zevsa, da je odlučio da se osveti i Prometeju i čovečanstvu.

Prometeja je, kako kaže legenda, prikovao za planinu i poslao orla da mu svaki dan kljuca jetru, a besmrtnom Prometeju jetra se svakog dana obnavljala, pa je tako beskrajnom mukom plaćao ono što su bogovi smatrali činom izdaje.

Mit o Pandori

Zevs je naložio svome sinu, bogu vatre, velikom kovaču i umetniku Hefestu da od zemlje i vode stvori biće koje će imati ljudski izgled, a čija snaga, glas i izgled će biti slični božanskim. Tako je Hefest stvorio prelepu devojku a ostali stanovnici Olimpa su je obasuli raznim darovima: dali su joj mudrost, talenat za muziku, ljupkost, lukavost, šarm, hrabrost, bisere, prelepu odeću, ali i nemir i ogromnu znatiželju. 

Tako je i dobila ime Pandora, što na starogrčkom jeziku znači „svime obdarena“. 

Znajući da će se Zevs osvetiti i njegovoj porodici, Prometej je upozorio svog brata Epimeteja, ali devojka koju mu je Zevs poslao je bila toliko lepa da se Epimetej zaljubio i venčao njome, zanemarivši sva upozorenja. 

Jedino što je zatražio od svoje prelepe žene bilo je da ne otvara kutiju koju je donela sa sobom i koju joj je Zevs dao kao venčani dar. 

Pandora je obećala, ali radoznalost kojom ju je darovala Hera je bila toliko jaka da nije uspela da odoli. Podigla je poklopac a iz kutije su izašle sve nevolje i čovečanstvu donele mračna i teška vremena. Videvši šta je uradila brzo je zatvorila kutiju, ali u njoj je ostala jedino nada. Onda je još jednom otvorila kutiju i pustila nadu napolje, da čovečanstvu bar malo olakša kada se na njega obore teška vremena.

Nadajmo se da će Čupka ipak ostaviti Pandorine kutije na miru. 2020-ta je dovoljno teška i bez onoga što bi moglo izaći iz njih. 

Stvarajte i delite

Mnogi ljudi, kada odluče da žele zarađivati za život od svog kreativnog rada, izgube mnogo vremena pokušavajući da osmisle poslovni model. U međuvremenu, oni ne stvaraju, ili stvaraju veoma malo.

Ako ste jedan od njih, umesto toga počnite na jednostavniji način. Usredsredite se na ritam stvaranja i deljenja. Ne brinite o monetizaciji. Ne brinite o poslovnom modelu. Sve će to doći “u hodu”, dok stvarate i delite. 

Ako se fokusirate na bilo šta pored stvaranja, onda neka to bude traženje ljudi koji će ceniti to što stvarate i delite. Uvažavanje koje vam pokažu će biti znak priznanja, znak da cene vaš talenat i vašu odlučnost da javno istupite.

Ako nema priznanja, nemojte brinuti. To ne znači da nemate talenat ili da je vrednost vaših dela mala. Veća je verovatnoća da svoj rad niste podelili sa pravim ljudima. Radite i verujte da ćete pronaći svoju publiku.

Tokom procesa i dalje možete raditi na poslovnim modelima. I dalje možete da eksperimentišete i pronađete najbolji način za ostvarivanje prihoda od svog rada. Ali osnovno je da stvarate i delite. U tome vas niko ne može sprečiti. Stvaranje možete početi odmah, ovog trenutka.

Ako redovno kreirate i delite i tražite ljude koji cene ono što delite, to će se na kraju isplatiti.

Ukoliko i dalje razmišljate da bi trebalo stvoriti poslovni model pre nego što počnete da stvarate, setite se vremena kada ste bili dete.

Setite se kako je bilo lako krenuti kada vam naiđe onaj “stvaralački trenutak”, kako bi prosto dograbili što vam se nađe pri ruci: flomastere, tempere, vodene bojice, papir u boji, makaze, lepak… i napravili nered sa svim tim. 

Meni se znalo dogoditi da u nedostatku odgovarajuće podloge iskoristim zidove, pod, što god je imalo dovoljno ravne površine. 

Zatim sam ponosno pokazivala svoje delo ljudima. 

Naravno, bilo je tu i kritičara i analitičara i batina, ali kada god sam uspela da svoja dela pokažem dovoljnom broju ljudi, uvek bi se našao neko ko je umeo da ih ceni. 

Uostalom, nagledali smo se različitih dela moderne umetnosti koja ne izgledaju mnogo bolje od radova koje sam kreirala kao petogodišnjak, a svi znamo da ima onih koji izuzetno cene ta moderna dela i spremni su da za njih izdvoje poprilične sume. 

Zato vam kažem: stvarajte i delite to što ste stvorili. Uvek će se naći neko koga će vaše stvaralaštvo dotaknuti.

Verujem u čuda

Verujem u sve, dok se ne dokaže suprotno. Verujem u vile, mitove i zmajeve. 

Sve to postoji, čak i ako je to u vašoj glavi. Ko može reći da snovi i noćne more nisu

jednako stvarne kao i ovo ovde i sada?

Džon Lenon

Da bi život potekao prema vama

Ljudi često kažu da im život neprestano postavlja zahteve. Da li je to baš tako? Možda nije život taj koji je zahtevan. Možda je to samo njegov način da odgovori na vaše ciljeve, želje i namere.

Zvuči pomalo enigmatično, pa hajde da iz okeana primera uzmemo jedan. Vaš cilj: Poželeli ste da napišete nešto, neki skros cool članak, nešto novo i različito. Život kaže: Dobro. Evo dajem ti inspiraciju, dajem ti gomilu ideja. Zapiši ih i objavi istog dana kada ti ih predam. Nema odgađanja, nema oklevanja, nema kasnije ću, nema - možda se nekome neće dopasti, nema - plašim se kritike. U suprotnom, ja ću te ideje poslati nekom drugom i onda ćete se osetiti kao da je neko uzeo vaše ideje. Osetićete ljutnju, žaljenje, bes; krenuti da kukate kako vam uvek nešto izmakne, kako život nije pravedan prema vama. Šta god mislili, sva istina je u tome da je neko objavio ono što vi niste mogli ili smeli ili imali vremena da uradite odmah. Tako se čini da ono večno ljudsko daj, daj, daj ostaje bez odgovora, a suština je u tome - da bi život potekao prema vama, šta ste vi ponudili?

Letnje veče

Volela bih da na papir mogu da prenesem slatki miris cveća iz saksija koji struji preko terase nošen povetarcem u tihom predvečerju, dok se dole u dolini, u gradu, pali ulična rasveta a noć briše konture okolnih brda stapajući ih sa bojom sve tamnijeg neba.

Dan belog oblaka

Leto je bilo u punom zamahu pržeći nas dok smo promicali preko tek pokošenih livada. Išli smo na kupanje na Veliku Butižncu, kako smo to radili svakog letnjeg dana našeg nesputanog detinjstva. 

Obično smo birali kraći put, koristeći divlju viseću lozu da se poput Tarzana prebacimo na drugu stranu manje rečice koja nam se nalazila na putu. Kada smo videli da je naša „lijana“ pukla a bližilo se podne pa nismo hteli da gubimo vreme tražeći drugu lozu i kako nam se nije gazilo preko Čikole, koja je i u to doba bistrih voda bila zagađena rečica u koju su meštani kao po dogovoru bacali crknute krave, magarce i ostalu nastradalu živinu, krenuli smo koji kilometar uzvodno, do zidanog mosta.

Na mostu smo odlučili da se odmorimo, pa smo svo troje posedali na onaj deo betonskog mosta gde je ogromna topola pravila hladovinu a sa reke se dizao blago prohladan vazduh, dovoljan da nas okrepi i da nam snagu da stignemo do odredišta.

Kao po dogovoru, okrenuli smo se svako na svoju stranu. Mićo je gledao vodu ispod mosta, fasciniran pokretima belouške koja se vijugajući uz samo dno korita približavala ribi koja je bezbrižno plutala, ne sluteći da će za koji trenutak biti paralizirana a zatim živa progutana. 

Neven je razgledao bilje oko mosta, ono bilje koje raste spontano, onako kako to rade divlje biljke izložene suncu, vetru i povremenim kapima kiše koja sa njega spere prašinu i napoji njegovo korenje. 

Ja sam se zagledala u nebo, letnje plavo, sa par belih oblaka koji su sporo plutali iznad planine. Bio je to trenutak potpune harmonije kada su i moje telo i moj um osetili potpuni, opuštajući mir, a duša zaneseno treperila zračeći zlatnom sunčevom svetlošću. Dan koji sam pamtila kao Dan belog oblaka.

Život je krenuo dalje, odnoseći nas različitim putevima. Ponekad su ti putevi bili lepi i blagi, ponekad trnoviti. Život je ređao godine, a sa godinama odgovornosti, zadatke, žurbu, da se postigne ovo ili ono, da se odgovori ovim ili onim društvenim normama. 

S godinama, život je sve više gubio boju zlata i počeo da niže sve tamnije nijanse sive. Turobne. Tužne. A sve te godine u meni je tinjala želja da bar još jednom u životu doživim onaj savršeni trenutak, onaj Dan belog oblaka. 

Tek ponegde, nakratko, ukazao bi se tračak svetlosti koja bi se brzo ugasila dok sam gledala ljude poražene problemima, ljudi koji su promicali pored mene u svim onim gradovima i državama kroz koje me život godinama nosio, poput lista otrgnutog sa drveta kome je pripadao. Ljude koji su promicali poput utvara, lica zaleđenih u maske brige. Ljudi koji jedva da su bili svesni okoline, duboko zaronjeni u neke svoje unutrašnje teške priče i dijaloge.

I onda je jednog dana tama postala nepodnošljiva, preuska, zagušljiva, suviše bolna. Počela je da me steže toliko da nisam imala izbora nego da se pokrenem, da kažem: dosta.

I gle, okamenjena skrama života se kao nekom magijom rasprsla u milijarde delića koji su nestali pod naletom dubokog mira za kojim sam čeznula godinama. Sa čuđenjem sam postala svesna da sam ga čitavo vreme nosila sa sobom, duboko u svojoj nutrini, da je to bio glas koji me dozivao da se setim, da duboko udahnem, da zavirim u svoju dušu i da ponovo pronađem – Dan belog oblaka.   

Petra, Jordan

(nekoliko izvoda iz seminarskog rada na temu Petra, Jordan)

Uvod

Petra je sve do početka 19. veka bila zaboravljeni grad. Nijedan Evropljanin od vremena krstaša nije kročio u njega sve do 1812. godine. Mada su među istraživačima kružile legende o izgubljenom gradu na Bliskom istoku, koji je uklesan u stene, malo ko je u njih verovao. 

Izvajana iz stene, Petra se smatra veličanstvenim i najpoznatijim predelom u Jordanu. Od prestonice Jordana, Amana udaljena je nešto više od dva sata vožnje. 

U peščaru neobičnih boja, od žute, narandžaste, ružičaste do ljubičaste, isklesan je grad koji je nekad bio prestonica Nabatejaca, pustinjskog arapskog plemena poreklom iz Jemena. Ušuškana među stenama smatrana je neosvojivom, mada kasnije pada u ruke Egipćana, zatim Rimljana, krstaša i Turaka.

Crveni grad Petra je pun misterioznog šarma, napravljen tako da ostavi utisak čudesnog i nestvarnog svakome ko u njega uđe. 

Danas, ovaj veličanstveni grad predstavlja deo svetske baštine, a UNESCO ga je proglasio jednim od svetskih čuda koja mami posetioce iz svih krajeva sveta.

*******************************

Najvažnije građevine

U Petri je sačuvano oko 800 građevina. Obeleženi su nabatejskim, grčko-helenističkim i rimskim uticajem. Veoma često se na samo jednom spomeniku mogu videti stilski elementi sve tri kulture.

Riznica: Na izlasku iz kanjona koji s istočne strane ulazi u kotlinu Petre, nailazi se verovatno najpoznatija građevinu Petre, Khazne al-Firaun (Riznica). Izraz „građevina“ i nije natačniji, jer se kod očuvanih objekata u Petri ne radi o građenim spomenicima, nego o objektima koji su uklesani u žive stene.

***********************************

Petra danas

U Petri odavno niko ne živi, ali Beduini iz okolnih sela nađu se od rane zore na trgu nudeći turistima srebrne narukvice, ogrlice, arapske marame. Ali i „antikvitete“: lule iz Petre, novčić iz Petre, isklesan natpis iz Petre… I muškarcima i ženama oči su iscrtane crnim prahom koji ih štiti od pustinjskog sunca. 

Svi mlađi prodavci odlično govore englesk jezik, a isto tako veoma uspešno turistima uspevaju prodati običan kamen za 10 dolara.

U Petri se maksimalno iskorišćava imidž Indijane Džonsa, jer se ovde snimao treći deo popularnog filma. Mnogo kafića i butika nose njegovo ime, prodaje se garderoba u njegovom stilu, a svim vodičima, vlasnicima kamila i magaraca mobilni telefon se oglašava prepoznatljivom melodijom iz filma. 

****************************************

Zaključak

Impresivna pojava grada u steni nije ostavljala ravnodušnim nijednog njenog posetitelja.Ovaj jedinstveni svetski fenomen je ostavljao mnogo prostora raznim pričama i legendama. Grad koji su načinili ljudi o kojima se toliko malo zna, i koji su nestali na mističan način. 

Kada se nađe okružen misterijom ovog neverovatnog grada, čoveku postaje lako da poveruje svim neobičnim pričama, svakom beduinskom praznovjerju, svakoj legendi. Taj veličanstven prizor odsječen od svjeta kilometrima pustinje čini da se oseti kao da je ušao u neku nestvarnu zemlju koja se nalazi izvan ove dimenzije i vremena. 

Šredingerova mačka

Seminarski rad uvek može da bude ne samo korektan, već i zanimljiv. 

Uvod

Krajem 19. veka činilo se da je fizika razotkrila sve tajne i utvrdila naučne zakone koji su mogli objasniti sve pojave, kako u Kosmosu tako i u ponašanju atoma i čestica u mikrokosmosu.

Smatrali su da se atomi i subatomske čestice ponašaju po strogo određenim i nepromenjivim zakonima prirode.  Francuski naučnik Laplas je otišao i korak dalje, utvrdivši da postoje slični zakoni koji upravljaju svim ostalim oblastima, uključujući tu i ljudsko ponašanje.

Bila je to velika zabluda.

Na samom početku 20.veka pojavile su se teorije relativnosti i kvantna teorija (odnosno kvantna mehanika). Sva do tada poznata fizika najednom je pala u senku kao stara, klasična fizika, a nova, moderna fizika je pokazala da postoje još mnoga pitanja koja treba razjasniti i na koja treba pronaći odgovore.

Princip neodređenosti

Verner Hajzenberg je 1926. godine formulisao svoj čuveni princip nedređenosti koji kaže da mi nikada ne možemo u isto vreme izmeriti tačan položaj čestice i brzinu njenoga kretanja. Drugim rečima, što tačnije pokušamo da izmerimo tačan položaj čestice, to ćemo manje precizno moći izmeriti njenu brzinu.

Pored toga, činom posmatranja čestice mi utičemo na njeno ponašanje. Pretpostavimo da se jedna čestica može naći u položaju A, u položaju B ili u oba položaja (A i B istovremeno). Samim tim što je posmatramo mi utičemo na česticu da zauzme jedan od ovih mogućih položaja.

Ovo je naravno otvorilo brojna pitanja o prirodi stvarnosti na koja ni do danas nije dat konačan odgovor:

Kakva je prava priroda naše stvarnosti? Ako se čestice ponašaju u skladu sa našim očekivanjima, da li je onda stvarnost stvarna, objektivna ili je mi stvaramo svojim mislima?

Da li isti zakoni važe u makrosvetu kao i u mikrosvetu?

Da li se čestica, kada se nađe u situaciji da bira između tačke A i tačke B u stvari raspolovi i stvori dve stvarnosti, tako da se u jednoj stvarnosti pojavi u tački A, a u drugoj u tački B?

Šredingerova mačka

Fizičar Ervin Šredinger je 1935. godine postavio čuveni misaoni eksperiment iz oblasti kvantne mehanike u kojem je zamislio da stavlja mačku, zajedno sa jednim radioaktivnim atomom, u zapečaćenu kutiju. Ovim eksperimentom Šredinger je želeo da naglasi nepotpunost teorije kvantne mehanike, kada se prelazi sa ponašanja čestica u mikrokosmosu na događanja u makrokosmosu.

„Šredingerova mačka“ je misaoni eksperiment koji ne ugrožava mačke i druge životinje, u kome je mačka zatvorena u neprovidnoj kutiji. Osim mačke u kutiji se nalazi mala količina radioaktivnog materijala, Gajgerov brojač, čekić i otrov cijanid. Postavka eksperimenta je takva da Gajgerov brojač detektuje radioaktivno zračenje materijala koji se nalazi u kutiji. Ukoliko dođe do raspada, Gajgerov brojač ga detektuje i aktivira čekić koji lomi posudu u kojoj se nalazi cijanid, a otrov ubija mačku.

Paradoks Šredingerove mačke ogleda se u tome da bez otvaranja kutije nije moguće da znamo da li je mačka živa ili nije.

Po kvantnoj teoriji, ponašanje radioaktivnog atoma u ovom eksperimentu ovisi o slučajnosti, verovatnoći, a ta verovatnoća ostavlja 50% mogućnosti da se atom raspadne i pokrene događaje koji će ubiti mačku i 50% verovatnoće da se neće raspasti i da će mačka ostati živa. Dakle, dok ne otvorimo kutiju, mačka u njoj može biti i živa i mrtva.

Paralelni svetovi

Od vremena kada je Šredinger izneo ovu ideju, naučnici se pitaju da li kvanta teorija zaista opisuje stvarnost ili je pak samo matematičko sredstvo kome je uspelo da opiše događanja u svetu subatomskih čestica.

Da se ovo pitanje ne može shvatiti olako pokazuje i činjenica da su najbolji umovi pokušavali rešiti paradoks Šredingerove mačke i pomiriti ga sa stvarnošću. Neki od njih su čak primetili da po tvrdnjama kvantne teorije sva događanja u subatomskom svetu ovise o posmatraču. To znači da u trenutku kada otvara kutiju posmatrač može delovati svojim očekivanjem na ishod, odnosno na to da li će mačka preživeti eksperiment ili ne.

Jedno od mogućih rešenja Šredingerove mačke predložio je američki fizičar Hju Evert. On je smatrao da zakone kvantne fizike ne treba dovoditi u pitanje jer oni zaista opisuju dešavanja u stvarnosti. On je zaključio da živimo u beskrajno mnogo paralelnih svetova. 

 

Po Evertu, svaki put kada se čestica nađe u situaciji da bira, celi Kosmos se razdvaja i cepa u onoliko stvarnosti koliko čestica ima izbora. Ako su to izbori A i B onda će se i stvarnost rascepiti u stvarnost A i stvarnost B.

U slučaju Šredingerove mačke, to bi značilo da će se stvarnost rascepiti i stvoriti dve nove stvarnosti i pri tome će u jednoj od njih Šredingerova mačka biti mrtva a u drugoj će išetati iz kutije.

Zaključak

Od samog svog postanka kvantna mehanika je teorija koja se zasniva na paradoksima, a paradoks Šredingerove mačke neprestano zaokuplja ljude i to ne samo one iz naučnih krugova. Dovoljno je pogledati internet pretraživače da se vidi koliko je Šredingerova mačka postala popularna. Može se naći na plakatima, crtežima, majicama, šalama.  

Što se tiče naučnika, za njih odgovor na ovaj paradoks znači istovremeno i rešenje, odnosno odgovor na pitanje: šta je suština naše realnosti? Pošto ponašanje čestica na subatomskom nivou ovisi o posmatraču, da li naš svet zaista može da postoji bez našeg prisustva? Ako mi nebi postojali, da li bi postojao Kosmos?

Anštajn je ovu dilemu formulisao u svom čuvenom pitanju. „Pogledajte Mesec“, rekao je. „Da li Mesec postoji ako ga miš ne posmatra?“

Teško je odgovoriti na pitanje da li Šredingerova mačka još uvek postoji u drugim strarnostima ili ne, ali u našem svetu je još uvek veoma živa. 

Biti ili ne biti

Rođen pre otprilike četristo godina iz pera velikog engleskog dramaturga, Viljema Šekspira, danski kraljević Hamlet i priča o njegovom životu do današnjeg dana nisu izgubili na svojoj snazi i aktuelnosti. Koristeći lik Hamleta kao protivtežu drugim likovima Šekspir priča i o ljudskim strastima, o podlosti, sebičnosti, prevari i izdaji koje na kraju unesrećuju one koji im se predaju, ali i priču o tome kako čovekov izbor određuje njegovu sudbinu. 

Hamletov život se iz korena menja onog trenutka kada umire njegov otac, danski kralj i kada ga nasleđuje Hamletov stric Klaudije, koji se pored toga ubrzo ženi Hamletovom majkom. 

Hamletovo ogorčenje izazvano majčinom udajom povećava se kada mu se javi duh oca i ispriča kako ga je Klaudije otrovao. Želeći da se uveri u istinitost očeve priče, Hamlet odluči da se pretvara da je lud i organizuje predstavu koja prikazuje ubojstvo njegovog oca. Čitavu tragediju dodatno pospešuje Hamletova ljubav prema Ofeliji i njeno odbijanje. Ovo je samo uvod u niz nesrećnih okolnosti koje se stežu oko danskog kraljevića.

Ono što lik Hamleta čini neprolaznim upravo je dilema sa kojom se suočavaju ljudi u svim vremenima i svim delovima Zemlje u trenucima velikih iskušenja. Okolnosti oko nas se neprekidno menjaju. Nekada život postaje lep, nekada ispunjen teškoćama. Ono što imamo je izbor kako ćemo reagovati na to što nam se dešava. Svi se mi u životu suočavamo sa izborom; da li da se osvetimo ili oprostimo, da li da odustanemo ili da nastavimo. 

Biti ili ne biti reči su kojima nam poručuje da je izbor uvek na nama. Nije važno šta se u životu dešava, važno je kako ćemo se mi postaviti u tim promenama. Da li ćemo izabrati propast ili borbu, umiranje ili život. 

Nisu okolnosti ono što određuje našu sudbinu. Nju određuje naš izbor.

Prva šivaća mašina

Prva šiveća mašina Valtera Hanta

Valter Hant je na ovoj mašini za šivenje radio u svojoj radionici u Njujorku u periodu od 1832. do 1834. godine.

Prvi primerak mašine je napravio ručno. Na mašinu je ugradio zakrivljenu iglu, kao i špulnu za blokiranje uboda, upotrebljavajući za rad istovremeno dve niti konca.

U periodu od narednih trideset godina mašina za šivenje je doživela razne promene i nadogradnje, koje su pomogle da dođe do revolucije u svetu mode, odnosno proizvodnje odeće za široku upotrebu.

U tom periodu se pojavilo mnogo inovatora koji su nastojali da patentiraju izum šivaće mašine, tako da je ovaj izum postao jedna od najvećih pravnih drama 19. veka.

1846. godine Elijas Houv je uspeo da patentira svoju verziju šivaće mašine veoma ograničenih funkcija i spektra upotrebnih mogućnosti.

Četiri godine kasnije Isak Singer je shvatio da bi mašina bila mnogo efikasnija kada bi, umesto da igla prati tkaninu, što je bio slučaj kod prvih izrađenih primeraka, mnogo jednostavnije bilo da se igla kreće gore-dole, a da se tkanina pomera u pravcu šava. 

Singer je odlučio da sprovede svoju zamisao u delo, pa se nakon 11 dana i 40 dolara potrošenih na izradu prototipa – rodila prva Singer šivaća mašina.

Lektorisanje i korektura: u čemu je razlika?

Upravo ste napisali roman, članak, diplomski ili seminarski rad? Čestitam! Međutim, ima još dosta toga što treba uraditi pre nego što ih predate.

Uvek je neophodno da još jednom proverite svoj rad kako biste bili sigurni da imate najbolje šanse za uspeh.

Pitanje je: da li treba da uradite lektorisanje ili korekturu, ili oboje? 

Mnogi ljudi koriste ove izraze naizmenično, međutim lektorisanje i korektura su dva odvojena pristupa ispravljanju tekstova.

Korektura je ispravljanje „površinskih“ grešaka kao što su gramatika, pravopis i interpunkcija. Iako još uvek zahteva nijansirano razumevanje jezika, ona se razlikuje od lektorisanja kojim se nastoji poboljšati opšti kvalitet pisanja, odnosno poboljšati čitljivost, stil pisanja i struktura teksta.

Preporučljivo je da se uradi i lektura i korektura. Nije dovoljno da u tekstu nema grešaka u kucanju, ako su rečenice predugačke, smisao teksta nejasan ili ako rečenice ne zvuče prirodno. Jednako tako, nije dovoljno da tekst bude stilski savršen, ako je pun gramatičkih grešaka ili grešaka u kucanju.

O remek-delu i vilinskom

Da bi neko ljudsko delo postalo remek-delom i da bi bezrezervnim sjajem zadivljivalo i očaravalo ljude, osim dara, teme i besprekorne izvedbe, potrebno je još nešto. U remek-delu postoji i određeni vilinski element koji svojom čudesnom svetlošću isijava iz celine, tako nežno i čarobno kao što polarna svetlost svetli u letnoj noći, nestvarno a opet svetlosno, jer se pod njom može videti i čitati.

Remek-delo neka bude istinito, točno, pametno, svesno svrhe, razmerno, brižno obrađeno, verno izvedeno – i neka bude još i nešto drugo. Neka bude i vilinsko. I uz svu samosvijest neka bude i samozaboravno. Neka se stvara prema inženjerskim pravilima, ali neka u njemu bude i žličica zvezdane maglice sa zlatnim zrncima, koja se rasipa prateći sazvežđa.

Bez vilinskog, dela su samo “velika” ili “besprekorna”. Istinsko remek-delo katkad i nije toliko besprekorno. Ono jednostavno zrači, u njemu je i “samo san”, i sjaj zvezda, ono vilinsko. A deo zadatka kad umetnik više nije u stanju pomoći svom delu, taj poslednji potez kistom, ono vilinsko, dovršava Bog.

Šandor Marai 

Glazba

Ova rečenica ima pet riječi. Evo još pet riječi. Rečenice od pet riječi su u redu. Ali slijed nekoliko njih postaje monoton. Slušajte što se događa. Pisanje postaje dosadno. Zvuk pisanja postaje poput pjevušenja. To je poput zaglavljenog zvuka ploče. Uho zahtijeva određenu raznolikost. Sada slušaj. Mijenjam duljinu rečenice i stvaram glazbu. Glazba, muzika. Pisanje pjesama. Ima ugodan ritam, pjevnost, harmoniju. Koristim kratke rečenice. I koristim ga rečenice srednje dužine. I ponekad kada sam siguran da se čitatelj odmorio, Zaokupit ću ga dužom rečenicom, rečenicom koja izgara energijom i koja gradi svu svoju snagu na crescendo, bubnjanje, razbijajuću glasnoću dulcimer - zvuk koji govori slušaj ovo, važno je. Dakle, pišite u kombinaciji kratkih, srednjih i dugih rečenica. Stvorite zvuk koji godi uhu čitatelja. Nemojte samo pisati riječi. Pišite glazbu.

Gari Provost

(prevod: Lidija)

Pisanje tekstova po narudžbi, seminarskih, maturskih i diplomskih radova, eseja, lektura i korektura tekstova, tehnička obrada, prevodi

Cene

seminarski rad – 2000 din

maturski rad – 3000 din

diplomski rad – 150 din/str
prekucavanje teksta - 150 din/str

tehnička obrada teksta 150 din/str

konvertovanje teksta – 100 din/str

lektorisanje teksta 150 din/str

izradа PP prezentacije – 2000 din

izrada CV-ja za posao - 1000 din

U slučaju da ne postoji dostupna literatura za obradu zadatih tema za seminarske, maturske ili diplomske radove na srpskom jeziku, u mogućnosti smo da uradimo prevode sa engleskog, slovenačkog, hrvatskog i bosanskog jezika. 

Cene nisu fiksne, zavise od tematike, roka izrade i jezika. 

Način dostave: e-mail, pouzeće.

Način uplate: pouzećem, tekući račun, postnet i Western Union (izvan Srbije).