Da bi neko ljudsko delo postalo remek-delom i da bi bezrezervnim sjajem zadivljivalo i očaravalo ljude, osim dara, teme i besprekorne izvedbe, potrebno je još nešto. U remek-delu postoji i određeni vilinski element koji svojom čudesnom svetlošću isijava iz celine, tako nežno i čarobno kao što polarna svetlost svetli u letnoj noći, nestvarno a opet svetlosno, jer se pod njom može videti i čitati.
Remek-delo neka bude istinito, točno, pametno, svesno svrhe, razmerno, brižno obrađeno, verno izvedeno – i neka bude još i nešto drugo. Neka bude i vilinsko. I uz svu samosvijest neka bude i samozaboravno. Neka se stvara prema inženjerskim pravilima, ali neka u njemu bude i žličica zvezdane maglice sa zlatnim zrncima, koja se rasipa prateći sazvežđa.
Bez vilinskog, dela su samo “velika” ili “besprekorna”. Istinsko remek-delo katkad i nije toliko besprekorno. Ono jednostavno zrači, u njemu je i “samo san”, i sjaj zvezda, ono vilinsko. A deo zadatka kad umetnik više nije u stanju pomoći svom delu, taj poslednji potez kistom, ono vilinsko, dovršava Bog.
Šandor Marai
No comments:
Post a Comment